ИСТОРИЈАТ - ОД ЧИТАОНИЦЕ ДО БИБЛИОТЕКЕ

 


Крајем 19.века интелектуалци и угледни људи (адвокати, лекари, учитељи, свештеници, трговци), осећали су потребу да се окупљају на једном месту, где би могли да размењују мисли, да се договарају о разним друштвеним акцијама и њиховом организовању.

 

СРПСКА ЧИТАОНИЦА И КЊИЖНИЦА

istorijat11.августа 1862. године оснива се Српска читаоница у Старом Бечеју која је, осим састајања ради читања књига, листова и часописа, окупљала чланове у циљу активног културног и друштвеног просвећивања народа. Прва Правила Српска читаоница је донела 20. фебруара 1866. а она су усвојена 13. новембра 1866. у Будиму. У првом члану Устава наводи се разлог за оснивање Читаонице:“ради умнога развијања духа, изображености, човечности и друштвености међу становницима старобечејским и из околине, што се намерава постићи међусобним саобраћајем и читањем добрих књига, часописа итд., које ће читаоница себи набавити.
Претпоставља се да су оснивачи или покретачи оснивања читаонице били потписници Правила из 1866. године: парох Алексије Јовић (председник), учитељ Михаил Дејановић (секретар) и два члана одбора: економ Исидор Стојановић и трговац Павле Симовић. Читаоница се од почетка свог оснивања, па надаље, често селила. Крајем 1866. смештена је на спрату куће баронице Јовић, у којој је тада становао барон Теодор Јовић од Сигентберга, синовац барона Јовића. На састанку16. новембра 1878. изабрани одбор споразумео се са Српском црквеном општином, да се читаоница пресели у једну од доњих учионица нове основне школе.
Број чланова читаонице био је мали: у 1870-ој години било је 58 чланова, у 1875-ој 92, у 1890-ој 102, 1897. само 1 члан, 1900 је било 88 чл., у1905-ој 77 чл., у 1910-ој 120 чл., у 1920-ој 120 чл., у 1925-ој 170 чл., у 1930-ој 195 чл. Приступница се потписивала сваке треће године, а члан је и у случају иступања из читаонице био обавезан да у назначеном року редовно плаћа чланарину. Један од важних начина финансирања били су добровољни прилози, којих је највише било на почетку рада читаонице. Интересантно је да је оснивач Југословенске академије знаности и умјетности из Загреба и ђаковачки бискуп, Штросмајер, дао 1871. године свој прилог од 50 форинти.Значајни приходи су пристизали од билијара, карата, шаха, домина и томболе. Књижни фонд се попуњавао, углавном, од поклона. Матица српска је поклонила 70 свезака Летописа из 1826. године. Још неки дародавци: Јован Степанов је 1910. даровао 18 књига, др Владан Војновић 138 књига, и др. Књиге су биле смештене у три велика ормана, а позајмљиване су на коришћење два до три пута недељно. Радно време читаонице је лети било од 7 до 20 х, а зими од 8 до 19 х.. Правила понашања у просторији читаонице била су строга за оно време. Ради бољих услова за рад, 1906. године је донет кућни ред, по коме је било забрањено пушење на лулу, псовање, гласно говорење за време читања и др. Почасни чланови читаонице били су Светозар Милетић; песник и правник Јован Суботић; бискуп Јосип Јурај Штросмајер.

 

МАЂАРСКА ЧИТАОНИЦА И КЊИЖНИЦА

 

Седам година после Српске читаонице и књижнице, основана је Мађарска читаоница и књижница 1869. Касније, 1886. оснива се Градска католичка читаоница, а 1870. основана је Градска читаоница у Старом Бечеју, са члановима углавном из занатлијског и ратарског сталежа. Ова читаоница је радила самостално до 1878. године, када се ујединила са Српском читаоницом. Осим ових крајем XИX века било је више читаоница при разним удружењима. Даља сазнања о библиотеци везана су за податак да је Народноослободилачки одбор у Бечеју 1948.године основао Општинску библиотеку, одакле потиче и део садашњег књижног фонда Библиотеке. Раднички универзитет имао је обавезу да купује књиге за библиотеку. Касније, 1960. године Скупштина општине Бечеј, својим решењем од 19. марта, оснива три самосталне библиотеке: у Бечеју, Бачком Градишту и Бачком Петровом Селу, које раде као установе са самосталним пословањем и финансирањем.
Године 1963. Скупштина општине Бечеј доноси акт којим Општинска библиотека у Бечеју постаје матична за територију Општине. Народна библиотека у Бечеју је данас самостална установа са својством правног лица. Од 1. јануара 1976. године све три библиотеке на подручју општине Бечеј (Општинска библиотека у Бечеју, Народна библиотека у Бачком Градишту и Народна библиотека у Бачком Петровом Селу) интегрисане су у јединствену установу под данашњим називом НАРОДНА БИБЛИОТЕКА БЕЧЕЈ. Она од тада, има у свом саставу, осим својих позајмних одељења (за децу и одрасле кориснике), библиотечке јединице у граду и огранке у насељима (Бачком Градишту, Бачком Петровом Селу и Радичевићу). Регистрација код Окружног привредног суда у Новом Саду обављена је 15.04.1976. године. Овакво устројство Библиотеке засновано је на идеји интеграције која је тих година била општеприхваћена у нашем друштву.

 

БИБЛИОТЕЧКИ ПРОСТОР

 

У садашњу зграду библиотека се уселила 1955. године. Тадашњи раднички универзитет је библиотеци предао на коришћење 2 просторије, односно око 130 м2 свог простора. Зграду је подигла бароница Виши првих година XИX века. Зграда је у сецесионистичком стилу и под заштитом је државе. Пре радничког универзитета, одмах после рата у овој згради је био Дечји дом. До 1990. није имала просторије у свом власништву. Крајем 1990. године, Скупштина општине Бечеј (Фонд за културу) званично признаје Библиотеци у Бечеју законско право на матичност и додељује јој право власништва над зградом бившег РУ "Миленко Милованов". Библиотека у Бечеју је 1990. године обезбедила засебну просторију Одељења за децу. У овој згради је седиште матичне библиотеке, која је матична за све библиотеке у саставу на територији Општине. Све те библиотеке заједно са матичном чине правно лице под називом Народна библиотека, Бечеј.