Приче иза фиранге са Илијом Туцићем

У понедељак, 6. јуна у 18.00 часова, одржан је књижевни сусрет са новинаром и књижевником, Илијом Туцићем.

У пријатној атмосфери летње баште Библиотеке Илија је говорио и говорио, повезивао војвођанке приче, села и градове – и оно што је најважније – Илија је, као и увек, повезивао људе, који су пажљиво слушали Туцићев диван и смејали се анегдотама које је са публиком поделио.

„Када бих се поново родио, у Војводини свакако… волео бих да будем дрво. Сиромашни надничари би о мене зором качили љуљашке, на које би стављали децу, да их чекају, док се не врате са копње. Сви би знали да је чуруско звоно, лево од мене па напред… а Надаљ, само десно, па ленијом до краја. Да сам дрво, јесте да би ме онај пијани Дута, сваке године бар трипут закачио косачицом… ал би знао да сам неком дао хлада, а неког сакрио од кише. И био бих свој. Ничији… А свачији. У свом паорском Оченашу, молим те Боже… учини да будем дрво, па макар ноћом хиљаду чворака попадало по мени! Ал би јутром, ја и три звоника у даљини, први угледали сунце. И спрам нас, сви би знали где су. Ја у равници од ове, за лепшу судбину пе знам“.